Potreban vam je stomatolog?
Kontaktirajte nas i zakažite pregled.
Plomba je termin koji se koristi u stomatologiji i odnosi se na materijal koji se koristi za popunjavanje šupljine u zubu nastale usled karijesa ili oštećenja zuba. Njena osnovna funkcija je da zaštiti zub od daljeg propadanja, spreči infekciju, i obnovi funkciju zuba. Plomba može biti različitih boja, mada je najčešća bela plomba koja se estetski uklapa sa prirodnom bojom zuba. U nekim slučajevima, posebno kod plombi koje se koriste na zadnjim zubima, mogu se koristiti i sivi amalgami, koji su trajniji ali manje estetski prihvatljivi.
Postoji debata među ljudima da li se pravilno kaže "plomba" ili "blomba". Ispravno je reći "plomba", a termin "blomba" je pogrešna verzija koja se često koristi u govoru, ali nije ispravna.
Postoji nekoliko vrsta plombi koje se koriste u stomatologiji:
Kompozitne plombe: Najčešće se koriste zbog svoje bele boje koja se uklapa sa bojom prirodnog zuba. Ove plombe su estetski najprihvatljivije, ali mogu trajati kraće od drugih vrsta. Ima ih u puno nijansi, tako da se plomba idealno uklopi u boju zuba.
Amalgamske plombe: Napravljene od mešavine metala, najčešće srebra, bakra, i žive. Ove plombe su veoma izdržljive, ali manje estetski prihvatljive zbog svoje srebrne boje.
Keramičke plombe: Ove plombe (inlay) su najkvalitetnije, veoma izdržljive i estetski izuzetne. Skuplje i zahtevaju više vremena za postavljanje.
Zlatne plombe: Vrlo retko se koriste danas, ali su izuzetno izdržljive i traju decenijama. Međutim, zbog cene i estetike, ređe se odlučuje za ovu vrstu plombe.
Pročitajte i naš blog na temu karijes kod dece.
Plombe se postavljaju kada se ukloni karijes iz zuba kako bi se popunila šupljina i sprečilo dalje propadanje zuba. Mogu se postavljati na bilo koji zub, ali se najčešće stavljaju na zadnje zube (molari i premolari) jer su oni skloniji karijesu zbog njihove funkcije žvakanja. Međutim, plombe se mogu stavljati i na prednje zube (sekutiće i očnjake) kada je to potrebno, pri čemu se koriste estetski prihvatljive bele plombe.
Trajanje plombe zavisi od nekoliko faktora, uključujući vrstu materijala, veličinu plombe, lokaciju zuba i oralnu higijenu pacijenta. Na primer, kompozitne plombe, koje su bele, obično traju između 5 i 7 godina. Međutim, ako se pravilno održavaju i ako se pacijent pridržava redovnih stomatoloških pregleda, mogu trajati i duže. Amalgamske plombe, koje su sive boje, mogu trajati čak i duže od 15 godina, ali zbog njihove manje estetske privlačnosti, sve se ređe koriste.
Iako plomba sama po sebi ne zahteva posebnu negu, neophodno je održavati dobru oralnu higijenu kako bi se produžio njen vek trajanja i izbegli eventualni problemi. Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, korišćenje zubnog konca i interdentalnih četkica i redovne posete stomatologu su ključni za održavanje zuba i plombi u dobrom stanju. Takođe, preporučuje se izbegavanje preterano tvrdih namirnica koje mogu oštetiti plombu.
Možda će vas zanimati i naš tekst o povlačenju desni.
Cena plombe varira u zavisnosti od materijala i lokacije zuba. U našoj poliklinici cena kompozitne bele plombe se kreće između 3.000 i 5.500 dinara. Keramičke plombe, koje su trajnije i estetski najprihvatljivije su 27.000 dinara. Cena amalgamskih plombi, koje se ređe koriste, je obično niža i kreće se oko 2.000 dinara.
Cena plombe zavisi i od složenosti zahvata. Na primer, popravka većeg karijesa na zadnjem zubu može biti skuplja od popravke manjeg karijesa na prednjem zubu. Takođe, neka zdravstvena osiguranja pokrivaju deo troškova ili ceo trošak stomatološke intevrencije, što može smanjiti ukupnu cenu za pacijenta.
Ponekad mogu da se pojave određeni problemi vezani za plombe. Najčešći problemi uključuju:
Bol zuba pod plombom: Ako zub boli ispod plombe, to može ukazivati na problem sa živcem zuba, nastanak novog karijesa, loše postavljenu plombu ili plombu koja je napukla. U takvom slučaju, neophodno je posetiti stomatologa kako bi se problem dijagnostikovao i rešio.
Ispadanje plombe: Plomba može ispasti zbog habanja, traume, karijesa, loma zuba ili ako je zub ispod nje oslabljen. Ako plomba ispadne, zub postaje izložen daljem oštećenju, i potrebno je što pre posetiti stomatologa kako bi se stavila nova plomba.
Ako zub boli nakon što je plombiran, važno je odmah posetiti stomatologa. Bol može biti znak da nešto nije u redu, kao što su infekcija, oštećenje živca ili pukotina plombe. Stomatolog će pregledati zub i odlučiti da li je potrebno ponovno plombiranje, terapija korenskog kanala, ili neka druga intervencija. Ponekad postoji i preosetljivost zuba nakon postavljanja plombe koja se manifestuje bolom na zagrižaj ili bolom zuba na hladno ili toplo. Ta osetljivost je uglavnom prolaznog karaktera i nije neophodna dodatna intervencija ili zamena plombe.
Kada plomba ispadne, važno je što pre posetiti stomatologa kako bi se izbegle komplikacije kao što su bol, infekcija ili dalji gubitak zuba.